Dušo moja, ja ne znam više
Koliko dugo ovde stojim
Dok slušam kako liju kiše
Pod mračnim prozorima tvojim

Dušo moja i kada krenem
Tako bih rado da se vratim
Ti ne znaš da je pola mene
Ostalo s tobom da te prati

Ostalo s tobom da te budi
Kad budeš sama i bude zima
Jer ja sam onaj koji gubi
I pre nego i što ima

Dušo moja, k’o kaplja vode
I ti se topiš na mom dlanu
Jer s tobom dođe i bez tebe ode
Stotinu dana u jednom danu

Dušo moja, ti umorna si
I bez tebe ti ležaj spremam
Na nekoj zvijezdi što se gasi
Ja tražim svetlo koje nemam

Pod hladnim nebom ispod granja
Stavićeš glavu na moje grudi
Jer ja sam onaj koji sanja
I zato neću da te budim

Jer ja sam onaj koji sanja
I zato neću da te budim