E pa ovako slušaj, evo jedne tužne priče
Sada mi sve druge devojke na tebe liče
Nedostaje mi pogled i tvoje prelepo lice
Tražim ga u drugoj, ali nema ga više
Gde su oni dani kada smo čekali svitanja
Zajedno u kontrastu “princeza i bitanga”
Šta je ostalo od nas sem gorčine i besa
Osvrnem se oko sebe jer bez tebe gde sam
Da sam pogrešio, jesam, pustio sam te da odeš
Možda je i tako bolje, sada tražim oči tvoje
Danas sam prokleto sam u pustinji bez ruže
Duša ruže, slike tužne, slova služe k’o suze
Ne gledam više na sat, vreme je odavno stalo
Da zaboravim te moram, kažem sebi budalo
Mrzim te noći provedene jer znam da lažne su
Mrzim, čak i ovu ispisanu stranicu
Tražim te u drugoj, istu grešku ponavljaću
Mrzim svaki svoj san, jer svi oni sad prazni su
Mrzim poglede jer hladni su, dodir i osmeh
Mrzim tu želju da nikad, samo dodirnem te opet
Mrzim otkucaj sata jer bez tebe zna da boli
Mrzim sebe jer više nemam tu snagu da volim
Nemam tu snagu da volim

Nekad si vredela svake moje suze prolivene
Nekad davno si mi tekla kao krv kroz vene
Srce jače je od stene, gledaš kako ljubav vene
Ove rane bole kada prva suza krene
Onda trgnem se i shvatim da je propalo nešto
Što je počelo srećom, a završilo greškom
Onaj osećaj gorak kad neko sruši ti snove
Onda staneš i čekaš, al’ ne dočekaš nove

Nekad si vredela svake moje suze prolivene
Nekad davno si mi tekla kao krv kroz vene
Srce jače je od stene, gledaš kako ljubav vene
Ove rane bole kada prva suza krene

Ljubav nema granica, al’ sam ograničen bolom
Plašim se novog dana, opet tražim te po moru
Pustinja, vetar, pesak i jedan dečak pešak
Na stazi do neba u nadi da će stići nekad
Al’ se ne pomera s mesta, svaka ga podseća pesma
Nikog nije ni briga šta oseća taj dečak
Pogledi bole ga i svaki ga boli k’o metak
Da bude ponekad srećan on bi se odrek’o svega
Sigurno bih voleo da te se više ne sećam
Voleio bi da je u svemu bila tvoja greška
Želeo bih da u glavi mi slike izblede
Gde stalno iznova crtam samo tebe i mene
Puna suza oba oka, druga soba, nova strofa
Rek’o bi ti dosta toga jer ne trpim poraz
Nikako da odmorim, dane i noći provodim
U nadi da će sve naše moći da se ponovi

Nekad si vredela svake moje suze prolivene
Nekad davno si mi tekla kao krv kroz vene
Srce jače je od stene, gledaš kako ljubav vene
Ove rane bole kada prva suza krene
Onda trgnem se i shvatim da je propalo nešto
Što je počelo srećom, a završilo greškom
Onaj osećaj gorak kad neko sruši ti snove
Onda staneš i čekaš, al’ ne dočekaš nove

Nikako da odmorim, dane i noći provodim
U nadi da će sve naše moći da se ponovi