Marčelo – 3

Tekst pesme

REF.
I opet ostaje jedino lutanje
A snovi dolaze i odlaze, a svetla bojim se
I opet ostaje jedino maštanje
A snovi dolaze i odlaze, a svetla bojim se (šta)
I opet ostaje jedino sanjanje
A snovi dolaze i odlaze, a svetla bojim se (šta)
Ostaje lutanje, maštanje, sanjanje
A snovi dolaze i odlaze, od ljudi sve više plašim se
Svetla bojim se
A snovi dolaze i odlaze, od ljudi sve više plašim se
Svetla bojim se i celi život je samo lutanje
(Šta, šta, šta)

MARČELO:
Gubim se, posrćem, padam izneveren, trovan i trošen
Mučen i skučen, talasima nošen, kočen i košen
Usporavan i osporavan, ponekad zbunjen, često varan
Stvaran da bih bio stvaran
Tek sada kontam svoju knjigu, stranice i strane
Pušimo dane, dane i dane, i kad svane
Kad iluzija stane, gledam svoj život sa strane i mane
Suviše moje da bih im se sad odjednom čudio
Poričem sve, previše sam se trudio da bih se sad probudio
Pa ipak sreća se ne juri, sreća se sreće
Još veće umeće da se ne skreće sa puta
Čak i da ne znaš novo vreme i novo stoleće
Možda oboleće, možda odoleće
Možda se iskra iskrade danas, a možda i nikada neće
Ko ume da volil srećan je kao Hesse kad se zanese
Ali finese života te vrate, filozofija se prosto strese s ramena
I kao zamena, srce od kamena, bez plamena
Nije ni vredno pomena, i stalno se pitam, koja je namena
Igram se staklenim perlama, izlizanim pertlama izlizane obuće
Pamtim ulice, poneko lice lutajuće, u bunilu
Kroz kaput šiba zima, a već sutra našli bi nekog
Novog Marčela i novog X3Ma (šta)

REF.
I opet ostaje jedino lutanje
A snovi dolaze i odlaze, a svetla bojim se
I opet ostaje jedino maštanje
A snovi dolaze i odlaze, a svetla bojim se (šta)
I opet ostaje jedino sanjanje
A snovi dolaze i odlaze, a svetla bojim se (šta)
Ostaje lutanje, maštanje, sanjanje
A snovi dolaze i odlaze, od ljudi sve više plašim se
Svetla bojim se
A snovi dolaze i odlaze, od ljudi sve više plašim se
Svetla bojim se i celi život je samo lutanje
(Šta, šta, šta)

X3M:
Pobedi svoje strahove kroz vekove, um se muči
Odluči, manje se kurči, nauči, sam si u tuči
Loše zvuči, da ti se smuči, iluzije su stale
Negde tamo ostale, zaostale, prah postale
I sada fale zvuci ilegale sa Bagdale
Reči za anale, život piše romane, drame
Daleko od galame, panorame iste igre svetla i tame
Svaki dan nosi novi san, nova epska avantura
Život posta karikatura, šund, kultura, cenzura
Dosadna kao kič, matura, otvori oči, zašto svi žmure
Strah rulje, park iz doba jure i tropske temperature
O močni Eskalibure, neću da idem u viteze
Jer su današnje princeze bez veze samo se na keš keze
A lovac opet vuče poteze, zato svoj trag krijem
Zaveru kujem, ne preterujem, dok delujem druge trujem hip hopom
Prave poštujem, psujem ulice što znaju me
Što stalno varaju me, retko daruju me, zamaraju me
Gledaju me kroz đonove, prazne džepove, za noćne letove
Iluzije još nisu gotove, doći će nove, za lopove
Uvek biće love, za crne tonove u glavi
Treba biti pravi, u stvari, ne odaj se slavi
Napravi od života nešto ili batali, u univerzumu, mi smo mali
Iskustvo stihove kali, da bi veći postali, opstali
Da li smo dovoljno dali ljubavi, mudrosti, ludosti
Sa bi ovo postao put večnosti, prvi korak ka budućnosti