Marčelo – Dole

Tekst pesme

Draga kevo džaba bes tvoj, ovde vazda’ lepo
Časna reč, to što misliš da mi teško skroz je pogrešno
Caka je vrlo slična onome što kažu za zatvor
Zavisi na koju kartu igraš u startu
I zato sam još prvog dana liku odgrizao pola nosa
Bio je velik, slinav, zaboden u moja posla
Beli mantil reče ‘no-no’ i počeška me elektro-šokom
Tad sam rešio da mu zabodem penkalo u oko što sam i pokušao u menzi
Al’ je neka žena počela vrišti
Reko, zajebi nešto još gore ima da smislim
A onda su dani, ne znam, počeli da teku
Počeo sam da tupim, da se više ne opirem leku
Drugi su počeli da zaziru od mene, što je super
Niko iz grupe mi nije prišao posle slučaja ruke
To je bilo kad je jedna prazna žena, mirna i tiha
Rekla da imam blage oči, rukom mom obrazu prišla
Imala je čudan pogled kao majka, kao žena
Kao slomljena sreća koja želi da deli bezdan
Zgrabio sam joj ruku, vrisnuo da me ne zna
Da me više nikad ne takne, da se tera u kuraca dvesta
Da nije svesna kol’ko mrzim ljude, dodire i opšta mesta
Da mi nije stalo nimalo ako me mrze svi oni odreda
Što je i bilo ha, da li mržnja, da li strah
Da li iščašeno saosećanje za mrak šta ti ja znam
A kao, supice kao, pilav, musaka kao, lepo nas hrane
Kao, brižni u vražju mater, shvataju nas jadne
Šarade li gadne maske ne umeju da shvate
Vidim životinjske osmehe kad im se naredi da mlate
Znam da i Viklera drže, tu u nekoj sobi
Ne daju mi da ga vidim, jer smatraju da će da škodi
A ovo pismo, usput da znaš, uopšte i ne postoji
Ruke su mi vezane, sedim solo u beloj sobi

REF.
Dole gde su sužnji, raspadi i drolje
Više ne ištem bolje, ovde našao sam svoje
Ovde dole gde su maske spržene, obrazi goli
Odraz ne boli otkad sve stoji, tu je moj mir
Dole gde su bedni zaborava žedni, skroz
Lako sanjam bezbrižno, sav opijen prezirom
Tu dole, dole gde napokon pripadam uz prazna lica
Lekove, bele mantile i par tikova

Učinio sam da draga teta doktorka popizdi
Da me sve češće posećuje da mi objasni da šizim
Da je manični depresivac postao sado-agresivac
Da bi bilo puno bolje kada bih najzad počeo da pričam
Da je tu da pomogne, da treba da mi bude bliska
Pitala je šta da učini meni se dopala ta igra
Bližio se tada 22 januar
E, reko, imam čudnu želju al’ bez toga neću da pričam
Hoću rođendansku tortu, veliku i lepu
I u nju pobodenu onu grobarsku sveću, onu najveću, i šta sad
Jeste, psiho sam, prs’o sam, zato sam i tu
Koj’ kurac gledaš k’o da sam duh, ti prva misliš da sam lud
Malo je srala, al’ nije imala kud
Bila je radoznala da mi pročačka um ola la
Tako te volim, nego šta i, eto, dođe taj dan
Košulja je žuljala, al’ ono, jbg, šta sad
Reče mi da je to nužno, premda je jako ružno
Boli me ‘rac, nisam ni osećao ruke, vezane su već dugo
Tražio sam da ona i ja budemo sami tad
Majmuni su čekali ispred, za slučaj pičvajza
Rekoh da mi zapali sveću, da neću da čujem “neću”
Sve kul, da lepo dunem i pre toga zamislim želju
Video sam da je zgađena
Vreme je za štos “Radoznalost ubija mačku”, počinje šou
Ona zapali sveću sekunde su se smrzle
Sekunde su mi dovoljne, skočih da ih uzmem
Zgrabih zubima sveću, brže od vriska, brže od pogleda
Poljubih joj plamenom kosu i ona planu pre mog osmeha
Ovi utrčavaju, mene o patos, al’ kurac, već se desila žurka
Glavna zvezda je garava cura
Batine, šokovi, pretnja famoznom sobom broj tri
A ja se nikad nisam tako smejao, nikad, tebe mi
I nikad ne bi shvatili, nikad, uzrok te farse
Da joj spržim masku, da vidi život bez maske

REF.
Dole gde me vaša površnost ne proganja
Daleko od vas, trulog sveta koji propada
Duh iz flaše, crni čovek s mačem i sve njuške obične
Sad su tamo gde pogled ne dopire jer, ja sam dole
A u isto vreme, previsoko za njih
Čovek sa mojim imenom odavno nije živ
Ali je srećan i čist, svestan gde pakao je
Kad reše da me ubiju, pustiće me napolje
Među njih