Marčelo i Nensi - Šapat

On čuje šapate, izlomljene, potmule Huku i topote s neke daleke obale Što grcaju i grče se, ječe unutar lobanje Shvata loše je, ali muž i otac je Borac je, ne da tom ehu da ga samelje Ali teško je da gradiš kada imaš jako loše temelje Krhke, mrvljive i trajno polomljen dom Iz koga nosi u sebi trajno udomljen lom Loše je – glasovi u glavi Al' možda proći će, napet je, svi smo ponekad takvi Ima ženu, dvoje dece i sagradio je novi dom Koliko god temelj loš, čovek mora biti nešto još Nešto iznad sebe samog, sebi sprat, njima krov Toliko toga, toliko dobrog da zatrpa se rov Ali glasovi ne prestaju, svrdlaju i tutnje Kao zgrušane slutnje, kao vapaj, kao zov

O, kako bi bilo lepo zaspati Utonuti u crnu vodu što te zagluši Što celog te uzme, nežno te rastoči U blaženo ništa gde utihnu šapati

Jeka je sve glasnija, sada zna da zove ga Oseća da lomi ga, da grmi u glavi, melje ga Da menja ga, lobanja je malena, pretesna I zna loše je, i tome neće biti prestanka Ustaje pre svih Penje se na sprat Zna da voli sve njih Al' u ovome je sam Ni reč, ni krik Samo misao i dah Sekunde, bol Samo tren, i kraj

REF. (NENA) Celog života u mojoj glavi si – šapat Živiš u meni na mestu gde sam još slaba Danas je dan kada puštam da si vrisak Dajem ti mir koji nisi imao nikad

Gledam je, znam kuda odlazi kad god se ućuti To još guši, ljuti Takav ambis nikad ne zatrpaš, čučiš iznad i slutiš Ono zašto, onaj upitnik je pijuk na njenoj duši Ponekad pričamo o tome, ali kako bismo mi znali Kako izgleda da prođeš takvo nešto kad si mali Ipak, jednom smo joj rekli, posle ko zna koje flaše Da možda ipak nije sasvim kasno da ga spase

Izvrišti njegov bol, ti mu budi mir Ti mu podari to, ti prekini niz Ne dozvoli da sada on tebi bude upravo šapat Koji huči po tvojoj glavi kao fijuk i sluti svašta Ljudi uvek trube da samo slabi dižu ruke Od sebe i samo sebični dižu ruku na sebe Al' to nije baš uvek tako, i nekad nije to, uopšte Poneko reši da ode baš zato što voli svoje Tako slepo, odano, više od sopstvene kože kada shvati da menja se u drugo, u loše Divim ti se oduvek, i nadam se da možeš Da mu dozvoliš da bude sećanje, tata, i čovek

Puštam te

REF. (NENA) Celog života u mojoj glavi si – šapat Živiš u meni na mestu gde sam još slaba Danas je dan kada puštam da si vrisak Dajem ti mir koji nisi imao nikad