Marčelo – KataStrofe bola

Tekst pesme

Ja pazim na higijenu, mogu reći da je negovan
Marim da skinem smegmu s njega, stalno, tretman redovan
Satima prisutne su na mom kompu slike jebulja
Mazim ga, šiljim ga, al’ on drma kao jegulja
On ima problem taj problem nema metu
Ja ne znam šta još da radim, on postade tako prečudan
Poč’o da žiga me stalno noćima ne spavam
Taj bol me prekida u društvu, a štreca i kad sam sam
Ne dao ti Bog tu stvar
Ti ne znas šta je muka, doco moj, jad i plač
Pre je bar znao za milost, nije boleo stalno, kao sad
Šta god čujem i vidim, oprli me žar
Dnevne novine eto, recimo
To ti je jedan od načina da ti pokažem kol’ko boli me
Čim vidim naslove, drmne bol sve do vilice
Ako čitam tekstove, toliko me zaboli da krivim se
A magazini vazda fini
Kanda čini se da moderan si ako sve to snimiš
Ko je metio silikon, ko je koga jebo u čmar
I ja bih voleo da znam, al’ kako, kad me boli ‘rac
Kad uključim TV, k’o da mi gaće pune kopriva
K’o da zna da držim daljinski prli li, prli, zločinac
Džabe šetam kanale, njemu sve isto, skotina
Živo me boli za sve što fura ta stvar i noć i dan

REF.
Osećaš li bol ja osećam ga skroz
Za sve što kažu, za sve što urade
Ne znam, stvarno, zašto stalno tako boli me kurac

Ja uvek svršim prvi a to ga troši
Posle kad treba ona, već me uveliko boli
Da pukneš od muka tako pukne veza, pukne i bruka pa
Kad je već rafalno i ovaj moj uzme da mi puca
I nema mi sna, trena da danem, nema odmora, ne
Ne znam ni sam leka da nađem, tebra, prob’o sam sve
Kad ovako bacim rime jedni me hvale, drugi kude
Al’ me sve češće uredno zigne i za jedne i za druge
Kasnim svugde taman da krenem na vreme
On me pecne, pa sednem i ekipi žderem nerve
Neće da me pusti dok mu ćef nije na vrhuncu
Valjda zato, kada najzad stignem, svi kažu “E, ‘fala kurcu”
Ima dana kad tripujem da me baš svi testiraju
Znaju da nije muzikalan, pa mu iz inata sviraju
Kad umrem, imam želju jednu, al’ jako bitnu
Neka po njemu nazovu neki klub i nek stalno u taj idu svi

REF.
Osećaš li bol ja osećam ga skroz
Za sve što kažu, za sve što urade
Ne znam, stvarno, zašto stalno tako boli me kurac

Vidim da kolutate očima, premda priča tek počela
Istina sušta je, dočim, da nemam ništa sem očaja
Vaše nepoverenje takođe me bolom prožima
Žiga od vašeg pogleda, nemojte doco, molim vas
‘De sam stao da, pazite ovo sad
Ljudi mi pričaju svoje probleme, ali ne da vrag
Čim zucnu, mene smesta štrecne kar
I što mi vise govore, to me dušmanin sve više masakrira
Jadan ja se pravim da se ne dešava klimam glavom ljudima
Kul, razumem te, da da da
Misle da je njihov problem pregolem i muke najgore
A nisu svesni kol’ko me svečano zabole
Za vojni rok što čeka, za pretplatu na TV
Za politiku zemlje, za tračeve estradne scene
Takoreći, na sve strane izvor moga bola
Opet i opet i opet, k’o “geto, geto, kola, kola”
I taj bol je sve učestaliji udara mi pečat, k’o pišaćkom kuče avliji
Čini da budem drugačiji jes, nije da nije, postalo mi čak oke
Više ne moram ni da krijem
Nisam ja po lek ni doš’o, taman posla, mili doco
Meni ova boljka postala draga, čuvam je k’o oko
Doš’o sam da pitam, pošto ne znam foru sam
Šta treba da radim da me ovoliko boli svaki dan

REF.
Osećaš li bol ja osećam ga skroz
Za sve što kažu, za sve što urade
Ne znam, stvarno, zašto stalno tako boli me kurac

Kako boli me kako boli me doktore, ne pomaži, molim te
Ne znam, stvarno, zašto stalno tako boli me kurac