Marčelo – Pismo bratu

Tekst pesme

Dragi Miloše, znam da nećeš ni čitati ove redove
Al’ me često muči pitanje kad završim skitanje
Budan dok čekam svitanje
Gde si ti, gde su te odneli vetrovi
Ovi stihovi, tebi pisani ne silaze mi s pameti
Pa, Slave ti, kako si mi evo, reko’ da ti bacim koje slovo
Pod našim nebeskim krovom baš ništa novo
Kao što znaš tražili smo promene
Dobili zamene pa sad bauljamo
Kotrljamo se i prljamo u blatu
Baš kao i juče, stvarnost te tuče
Pa samo gledaš bulju da izvućeš
Ja zapalio na fax Paraćin mi postao previše skučen
A BG k’o BG, nekad suza nekad me osmeh ozari
Rokam svoje pa ponekog vikenda palim dole do starih
Dobro su matori, šta znam isto, svaki dan, isti san
Kažu, život je šljaka al’ nek sve od sebe dam
Ćaletov pogled se gubi pali cigaru, gladi bradu
Kuća nam još nema fasadu al’ kaže, ne gubi nadu
Pita kako je meni tamo u velikom gradu, e, tata, tata
Živim sa cimerkom u stanu od 26 kvadrata
I rokam solo kroz život od blata stvarnošću ne baratam
Ne shvatam, al’ se ipak smešim iz inata
A onda se setim da tamo negde imam brata
Preko granice ispisuje nove životne stranice
A na ruci vise nema brojanice
Otuđio se od porodice a kako ne bi i od rodbine
Nisam ga video ni čuo ima 3-4 godine
Reci, Miloše granice nisu ništa drugo
Do linija u atlasu al’ jesu stvarne onda kad idu
Od srca ka srcu ti sada pružaš ruke
Nekom novom nebu i nekom novom suncu
Tvoj mali brat je postao MC radi album, ide ka vrhuncu
I često sanja te, nazad u dane pre i naše stare ulice
Ti i ja, blejanje i smejanje kad leti dođes iz Nemačke
Doneseš mi igračke i čokolade pa sa Tomašketom pališ do grada
Ja se hvalim ispred zgrade don’o mi brat
I sat kuca i vreme leti al’ i dalje boli kad se setim
I dalje boli kad skontam da više nikada nećeš hteti
Da zajedno pikamo “Robokapa” na glupavom comodore-u 64-ci
Da mi puštaš Paca po celu noć dok ne popizde matorci
Ej, sećaš se kako sam se kao mali bojao oluje
Kad čujem one stare topole da huje, strahujem
Ti kažeš, burazer tu je, ne brini
A meni se čini, na nas srušiće se
Nisam kontao da sudbina zna i drugačije da nam sruši sve
Da srusi sne, jer ljudi odlaze često bez pozdrava
Često bez obraza stide se svog odraza u ogledalu
Al’ ja sam tvoj i ti si moj i dalje nemam šta da dodam
Čoveče, krv nije voda budi joj odan

REF.
Bar nekad seti se bar nekad seti se
Onih dana od pre vreme protiče
I vreme protiče al’ sećanje ostaje

Dragi Miloše, loše je
Znam da za tebe odavno prošlo je
A prošlost je ta što grize me
Iza zavese, kad sklonim oblake
Burazer od tetke, a voleo sam
Te k’o da smo rođeni
Jedva čekao leto da dođeš mi
Da i ja imam starijeg brata
Dobro se sećam tog dana kad sam te zadnji put sreo
Leto 99, nebo prepuno ptica prepuna glavna ulica
I ti koji guraš kolica u kolicima mezimca
Mala Mina, lepa je kao anđeo jebote, moj se burazer
Sa ženom spanđao decu izrađao
Mic po mic, kontam post’o sam stric
Pogledi nam se sreću niko ni reči, stojimo i ćutimo
Toliko bih ti mnogo kazao al’ samo gledam
Tako bih ti se bacio u zagrljaj al’ mi neka beda u srcu ne da
A taj tvoj hladan pogled me i dan danas seće
Čoveče, par reči reče pa ode ja se to veče spucao k’o stoka, solo, kući
Pitao se po sto puta kako to ljudi odjednom postaju tuđi
I vrteo kroz glavu sve svoje snove od malena
Kako sam sanjao da jednog dana možda
Zajedno odemo na koncert Cypressa
Sanjao da jednoga dana možda zauvek budeš tu gde sam
Sanjao a onda se probudio i skontao da sam blesav
Kraj je priče i svako sledi svoju smernicu p.s. poljubi ćerkicu

REF.
Bar nekad seti se bar nekad seti se
Onih dana od pre vreme protiče
I vreme protiče al’ sećanje ostaje