Marčelo – Ponos

Tekst pesme

Ti, tvoji roditelji i tvoj grad večni ljubavni trougao
Šta ćeš da budeš kad porasteš, kažeš to i to ćeš
Oni ne bi da te koče, ali ipak znaju bolje
E onda, procep nisi ono što je plan očev
A i keva ima svoje, al’ ni to nije tvoj hleb
Oni misle samo najbolje, oni znaju šta rade
Istina, al’ se ipak dele na dve kaste
a) Uspešni su, pa moraš i ti i
b) Nisu uspešni, pa zato moraš ti
A ti si mali drkoš i gle čuda, imaš “hir”
Da u umetničkom nemiru sebi tražiš mir
O, ne loš sin, kanda nije skroz čist
Zar u današnje vreme šta ćeš da jedeš, moj ti
Umesto podrške, sledi pogled kameni
Nije opcija da ih razočaraš i osramotiš
Ali, hej svoje puteve sam biram to se ne zove inat
Nego ponos on je pogon u žilama što čini da plivaš sam
Za svoje ‘ja’, za svoju stvar
Matori shvate da si car kad im drugi kažu da si car
To tako biva, i nema ljutnje važna je briga
I da, biće ponosni na tvoj ponositi inat

REF.
Dotaći sunca zrak i to sam znači stoput opeći dlan
Čak kad misle sve naj opet, nisu ja
Svoju stvar najbolje znam sam

Pošta 35250, s ponosom predstavljam ‘ćin
Nađeš me u “sokaku”, cirkam gorivo za skill
Izborio se za stih, našao recept svoj
Solo revolt, pod đonove zabio bol
Ali, som ostaje som ipak probiju moj gard
Kada kažu da ne pamtim ko sam i odakle sam
Nisam otporan, te vakcine nikad neće biti
Ništa ne štiti od pakosti što je pletu ljudi sitni
Ruže što do juče meni trnjem hrle
Sad žale što ih s ponosom ne zadenem za rever uvek
Ja dobro znam ko je tu bio i kad
Ja volim grad, ali nikada celi grad
Pa je najlakše srati da čoveka menja uspeh
Ja ne dižem nos, ja samo od takvih dižem ruke
Kad u apoteci savesti nemaš serum protiv pakosti
Jedino u tuđoj propasti sebi rađaš radosti
Postoje takvi, zato popizde kada rokaš carski
Ili se, pak, glupo slavi što je uspeo naš mali
Kao da si svačiji a nisi, naravno, ne
Eho podsmeha podseća šta je bilo pre
Al’ neka ih, ej najbliže društvo deset godina
Nije promenilo sastav, pa smo sad već rodbina
Oni ponosni na mene, ja blistam što imam njih
Uz njih mi je ponos sit, i ostajem ponosit

REF.
Dotaći sunca zrak i to sam znači stoput opeći dlan
Čak kad misle sve naj opet, nisu ja
Svoju stvar najbolje znam sam

Ljudi često greše oko toga šta je podrška
Misleći da je to aplauz kad se slavi pobeda
Zapravo, šta će mi bodrenja kada već steknem ordenja
Čemu rame za plakanje onda kad je vreme osmeha
Sve možeš sam tad, ali kad sam sam
Kad krene loše, kad je mrak dna i jak jaz
Između mene i volje onda i samo onda
Vredi iskren stisak ruke i topla reč
I samo tad si blizak, druže
Deca tuđh nada, deca malog grada
Čemu ta ljutnja, na sta, u stvari, spada
Na nas, jer nismo to što ste hteli od nas
Il’ na vas, što to niste videli ranije
Čuvam se promene putem promene
Al’ u džepu nosim snove sve i samo ja znam domete

REF.
Dotaći sunca zrak i to sam znači stoput opeći dlan
Čak kad misle sve naj opet, nisu ja
Svoju stvar najbolje znam sam