Marčelo – Sveti bes

Tekst pesme

Njen duh je slobodan sa drugom decom ručicama od blata
Želi da dohvati sunce i zagrli k’o brata
Ono joj šapuce tajne o zemlji iza ogledala
Ako u bajku veruješ nije se uzalud ispredela
Duga je tvoja pruga s druge strane čeka više od ćupa
Tvoje oči su krila vode te svuda dodirni dlanom grudi
Nije to srce što kuca, ne, to snovi stidljivo
Kuckaju spolja da ih pustiš unutra
Tvoji prsti su kistovi oboji ljude što se boje
Da kroz temperament od crne tempere
Udahnu polen i ponovo se rode
Tad će imati pogled voden
Oprosti im, nacrtaćeš sebi osmeh opet
Hiljade svitaca u ovoj večeri su tvoji fenjeri
Tako je lako leteti kad dete si
Nek’ lebde sni preko zaspalih ulica
Kišna muzika noćas bira da budeš ta
S notama rosnim u kosi navuci kostim od tila
I već si plava vila pogledom oživljavas lutka
Sledećeg sekunda tvoj meda ti kaže
Čekao sam te, vodim te gde ne znaju jecaje
Skok visoko iznad krova eto vas na repu zvezde
On šapicom cepa nebo kud’ me vodiš, medo ne vidim te, ludice
Oblaka pune trepavice stani, vidim žeravice
Il’ to ljudima svetli lice stotine, stotine ljudi leti ka nama
Na čelu povorke ono su tata i mama
Poput vetra laka koktel smeha i plača korača ka njima
Blistava kakva nikad nije bila i sad im prašta što su otišli
Ovde je toliko lepše sve je od sreće i pesme
Al’ odjednom, sve se trese
Iza planina, pomalja se ružna glava džina
Svi ljudi oko nje postaju ljudi od dima i nestaju
Ostaje sama i tad u licu zlog džina
Prepoznaju lice svog strica i na komade puca slika

Staklići razbijene mašte zarivaju se u oči
Peku je i najzad vidi isto što i svake noći
Ogromno telo nad njom dahtanje s mirisom rakije
Hrapavi jezik od kojeg se ježi a svuda je
Lepljivi znoj i bol
Ta stvar, mač sto seče sve čedno u njoj
Prljavi prsti u njenim ustima
Drhtaj u butinama ona vrišti u sebi
Ručicu pruža ka medi al’ hoce li je čuti sada
Od suza ga ne vidi jasno, a tako strašno boli je
Uzmi me medo medice moj, vodi me molim te
Al’ nemi lutak ravnodušno gleda staklenim očima
Srce se izgubilo ispod pliša utonulo u ništa
O zidovi dobuju samo stričevi uzdasi i kiša
I noć je gluva i sve od spolja guta tišina

REF.
Sveti bes, moje sve
Moj bol, moj celi svet
Sveti bes i šta je greh
Posle il’ pre
Po svoje vraća se

Pedeset mu je godina dok napolju oluja besni
Sedi u fotelji lista knjigu, sad je na pesmi gavran
U pesmi pominje se samac zamah krila i noć
Zloslutna ptica što je samcu jedini gost
Noć kao ova, samac kao on ali gavran, gavran samo
Je u pesmi toj samo ludost, to stvarno ne može biti ma, ne
Prijatno pucketa kamin on nastavlja vino piti
U taj čas, zakuca neko čovek se strese magla mu je nekog dovela
K’o gavrana iz pesme premda za drustvom ne čezne
Ipak otvara vrata i pred njima ugleda mladića satkanog od mraka
Crni mantil, duga kosa tamne oči i bes
Te oči koje mu se zabadaju ravno u svest
On htede nešto da kaže al’ mu zafališe reči tad
Sevnu munja, kad i mladićeva pesnica
Još jedna, pa još jedna čovek se nađe na podu
Dok skupa s mladićem jeza i tama ušetaše u sobu
Čovek na sebi oseti nogu i pogled s visine
I tada bespomoćno kriknu ti, prokleti kurvin sine
I to beše varnica, strela u mladićevo srce
Ko zna zašto, on vrisnu i navali čoveka da tuče
Krvnički, demonski bez milosti, čime i gde stigne
Čovek pljuje krv urlici se gube ispod čizme
Onog trena kad mu nasloni pištolj na slepočnicu
Čovek shvati da mladić nema kočnicu i da je kraj
Dok kašlje sopstvene zube pokusava da pita zašto
Al’ mladić progovori sam i beše jasno
Kako ti se sviđa da budeš s ove strane straha
Tebi, koji si sejao strah kako ti je sada
Da li ti se vrti film sve sekvence kad je mučiš
I kadar kad ti je dosadila pa je više ne želiš u kući
Slika nje same na ulici dok je slomljeno nebo lilo
Ti, ti bedniče ne znaš šta je posle bilo nisam ja kurvin sin
Ja sam sin stotine bednika takvih poput tebe
Što su joj bili nada jedina da nekako izdržava sebe
A potom i sina za sitan novac ženska toplina uz cašu jeftinog vina
Na kraju je dokusurila sida al’ ima i veći bol
Da se rodiš sa sidom ajde zamisli to
Rodio sam se sa hiv-om
Al’ ću umreti s osmehom ovo je tvoj kraj
Ti završavaš mojom osvetom

Tupo klik, tajac pa jedan urlik u prazno
Kao što je i pištolj bio prazan, smeši
Se mladić u tamnom sad si samo senka jadniče
Ništavan pred strahom dželat tebi neću
Biti ja već život zvaćeš ga kaznom
I tad na svetlu blesnu igla sa šprica
Što ga lagano izvuče iz džepa mladić, mračnog lica
Zari ga sebi u venu i bez žurbe istoči sok mržnje
Kapi svetog besa što njime oduvek struje
Sablasno se osmehnu napolju sevnu on mu zabi špric u vrat
Ubrizga svoju krv i to bese šah-mat
Mladić odšeta u mrak i ostaše samo uzdasi strica
Al’ noć je gluva i sve od spolja guta tišina

REF.
Sveti bes, moje sve
Moj bol, moj celi svet
Sveti bes i šta je greh
Posle il’ pre
Po svoje vraća se (x2)