Marčelo – Tunel

Tekst pesme

REF.
Zamisli
Da nismo komplikovani
Da sam ja manje ja. Da si ti manje ti
Menjaj sebe da se nađemo u tački, samo, ko će onda biti ti ljudi

Nije lepo silaziti u čoveka
Klizavi stepenici, šiljci i memla
De, da ti kažem koju o kraju tunela
Šta su svetla, o kojima patetika baljezga
Ako ima svetla, tunel ima kraja
Ako ima kraja, tamo stoji neko
Ironija je što odande gleda u tvoje mesto
Sjeban kao ti, a misli da si svetlo
I onda krene, i onda kreneš
I bude sreće kad sveća sveću sretne
A kad iščile, kad u kosti uđe led
Po mraku napipavaš samo razliku i jed
I krišom, osvrćeš se preko ramena
Na svom kraju tunela umišljaš crveni tepih
I mic po mic, sve više nedostaješ sebi
Prezireš slabost koja vam kože lepi
I onda kreneš, i onda vreme
I bude sreće kad se ukotviš u sebe
A onda shvatiš, sjebao si usud
To više nisi ti, to je samo kusur

REF.
Zamisli
Da nismo komplikovani
Da sam ja manje ja. Da si ti manje ti
Menjaj sebe da se nađemo u tački, samo, ko će onda biti ti ljudi
Večeras, negde si koketna, svi te redom žele, nigde nisi srećna
A u stvari, oboje smo još nasred tunela
Daj, zajebi sve, slomi se
I budi