Gomila ljudi, čavrljaju koještarije kao prisni i bliski
A mislim da pizdim od istih i svih tih šminki (šminki)
Ovo su usrani dani k’o da govna padaju sa neba
Sve do krasnog kurca, pa pravim omlet od svog srca
A sa radija svira dance
Neko voli, neko pati, neko plaća ceh
Ljubav uvek, ljubav svuda, ljubav, veruj mi na reč
Khm-hm, mora biti da sam namćor kad mi je to smor, e
Namigujem sudbini iz govana do kolena
Pitam se zašto je ova planeta uopšte stvorena
Može li jedinka biti voljena
Još bolje da istina bude ogoljena
Podneću ja, ja nemam običaj da šminkam sećanja
Ne idem u diskoteke, tamo rade sabore za gabore
I fancy tabore što tavore uz naporne zvuke mamurne
Nemam te namere, nek’ mi ne zamere kamere
Ne guram teoriju zavere, al’ bre volim kafane i tambure
Ne gledam ni TV, tamo se sprdaju s’ intelektom
Spletkom iz meksičkih serija što obično svršavaju metkom
Hose pederas što se rodio iz braka sa svojom tetkom
I Teleshop, “Pozovite odmah i češite muda super četkom”
Ne javaljam se ni na mob, k’o fol “Mi smo poznati”
Ma, nismo, samo su ljudima, bre, životi dosadni
“Halo je l’ to Marčelo”, “Jok, to je Branko Kockasti
Koj’ me kurac zoveš ‘fonom privatno, eto ti diskovi i konceti”
Ne tražim ni pravu ljubav, nek’ ona mene nađe
A ja ću već nekako da se snađem s’ pravcem svoje lađe
Pošto mlađe ne znaju ništa slađe od svađe
A one starije su najčešće pušikarije, od veze samo prave havarije
Imaju bivših jebača za tri cele armije, pa ne pitaj šta mi je
K’o “Stranac” Kamijev ne kontam svet što dat mi je
Glavu savijem ispod kapuljače, nazad u noći besane
U bezdane za stvarnost vezane, ne znam šifru, Sezame

REF.
Da imam barem harem, ćilim šaren, 40 ortaka
Ćup pun blaga, tri želje, i sve do vraga
Da imam barem harem, al’ nemam, u kurac krasan
Ust’o sam na levu nogu i sapleo se o sarkazam

Da imam barem harem, ćilim šaren, 40 ortaka
Ćup pun blaga, tri želje, i sve do vraga
Da imam barem harem, al’ nemam, u kurac krasan
Ust’o sam na levu nogu

A vi, želite li da postanete milioner, ili istinu k’o Molder
Ja bih da heftam dve cice i da me boli za obe
Dok neko roka neko je feler, nečija rola su rolna i dim
Neko tripuje da je Mister, a uglavnom je Recycle Bin
Pa pazi dobro gde gaziš, pobro svet je u fazi modroj
Đilkosi sa kvazi modom, nakazni k’o Kvazimodo
Sada su na snazi, otrov je svuda po stazi tvojoj
Pa se pitam je l’ nas Bog vajao blatom il’ je koristio govno
Baš je paradoks, ljudi puni govana seru čim zinu
A ostaju puni govana, džabe deru tišinu
Al’ sad je maloumnost u trendu bar tako to propoveda Dakićka
Imam predlog za grb i himnu na oba Sinana Sakića
A posle svake kupovine uzmite radžu da savest manje grebe
Otkud nam pad nataliteta kad non-stop karamo sami sebe
Danas bi ti samo gej čuvao leđa, preko vatre nas vodaju
Otvorili prozore u svet, al’ nam kuća ima promaju
I čini mi se paranormalno kada imam para normalno
Nije platinasta ploča, al’ samo nek’ plati nas ta ploča formalno
Kao baraba, barem barim u baru ribu na očajno
Providan dribling rečima, pa da počnemo
Ni srce, ni sisa, kroz prazan halter brusim odmazdu
Šminka k’o malter mož’ prstom da lupiš tag po obrazu
Rek’o “Vodim te na mesec za medeni mesec i pišem ti pesme”
I serem sve u 16 ako ima šanse da kresnem
Al’ opet paradoks, rašrafljena je da jedva može sedne
Ipak u nedogled mi deklamuje kodeks neke časne sestre
Rek’o “Aj batali, palim gajbi, pa ti javi da l’ bi ‘rac
Možda sam i ja nekad zazobzo pszovo sap

REF.
Da imam barem harem, ćilim šaren, 40 ortaka
Ćup pun blaga, tri želje, i sve do vraga
Da imam barem harem, al’ nemam, u kurac krasan
Ust’o sam na levu nogu i sapleo se o sarkazam

Da imam barem harem, ćilim šaren, 40 ortaka
Ćup pun blaga, tri želje, i sve do vraga
Da imam barem harem, al’ nemam, u kurac krasan
Ust’o sam na levu nogu