Ja sam rođen u cveću livada
Čuvah stada pokraj reke Gruže
Al’ zavoleh devojku iz grada
Sa usnama k’o pupoljak ruže

Bele ruke, a prsti k’o dirke
Pričahu mi najnežnije bajke
Zalud uzdah iz grudi pastirke
Zalud suze moje stare majke

Sin sam plavih suma i livada
Gajih dobre konje i volove
Zbog lepote devojke iz grada
Zaboravih brda i dolove

Zvao sam je ulicama dugim
I venuo k’o trava jesenja
Jednog dana spazih je sa drugim
Zagrljenu u senci kestenja

Šta sad mogu već bol svoj da patim
Mladost moju da tužim za celo
Morao sam kući da se vratim
Svome domu u rođeno selo

I sad opet svoga vranca jašem
I u krčmi krčmim svoja stada
Kitim svirce i razbijam čaše
I proklinjem devojku iz grada