Svet moj kao velika pustinja po kojoj hodaš bez bola
Jednom kad me ne bude, kad neki dani me odvuku beskraju
Jednom kad poludim

Tu si čuvaj nesreću kao staklo po kome hodaš
Ljubi sve što ostanu samo za njih budi velika

I kad me ostave jednom kad zaborave mi ime
Onda će nestati strah
Tada ću Gospodu da se pomolim za ljubav ko reka ko more

Onda ne znam, možda ću – da te dam za nekog ko samo liči
Ćuti eksplodiraću za sve te reči između nas

Svet moj, ide dođavola ovo je ljubav

Ćuti čuvaj nesreću za sve te reči izmedju nas