Osjećam nemir Tvoji prsti čisti su nemir U mojoj kosi
Ne dotiči me se A bilo bi drugačije Da ponekad uhvatiš moj pogled
Previše osluškuješ A ne čuješ srce moje Naizgled tako divno, a tako isprazno
Prešuti moje ime jer je stvarno nebitno Naizgled tako divno dok sve je čista laž Smijemo se i čekamo kraj, kraj, kraj
Ne postoje riječi Tako velike ni tako glasne Ma ništa ustvari I ne dotiči me se
