Nina Romić - Kraj

Osjećam nemir Tvoji prsti čisti su nemir U mojoj kosi

Ne dotiči me se A bilo bi drugačije Da ponekad uhvatiš moj pogled

Previše osluškuješ A ne čuješ srce moje Naizgled tako divno, a tako isprazno

Prešuti moje ime jer je stvarno nebitno Naizgled tako divno dok sve je čista laž Smijemo se i čekamo kraj, kraj, kraj

Ne postoje riječi Tako velike ni tako glasne Ma ništa ustvari I ne dotiči me se