Numero – Priština

Tekst pesme

Od sankcija, Marka, dinara, maraka i šilinga
Dok vidiš crno, smrt je bele boje u mantilima
Smiren sam, život i smrt su jedina istina koju znam
Učen sam da živim sam, sredi sve sa mislima
Ja sam takav, na petoricu mogu da idem sam
A strah me samo podstakne, sreća uvek košta me
Ko da sam osuđen, al’ živim stim, živeli
Dok me ne okruže ne mogu zidati
Dok me ne okruže ne mogu ni sabirati
Ruke gore, širi noge, policija
Isu mi vezane ruke a dosta je lisica
Pored tolko zla, slabo zna se istina
Badnje veče,neka veje, nek puni se riznica
Bacam sve u vatru do boljih prilika
Uzmi krivi nas, uzmi krivi nas

REF.
I opet zovu me, ja nemam ništa sa njima
I opet zovu me, vidim broj im se skriva
I opet zovu me, plave koverte
Problem se samo gomila, zovu me ko Pritšina

Radim da imam, deviza, papira da mogu samo da biram
Deviza, papira da mogu samo da biram
Neću da spavam nikad, neću da spavam nikad
Neću da spavam nikad
Grabi da imaš, deviza, papira da možeš samo da biraš
Deviza, papira da možeš samo da biraš
Šta te to cima, neću da spavam nikad, neću da spavam nikad
Zlatna sredina, plavi zvone na vrata, bio sam klinac
Visina nikad nije bila daljina, doćiću tamo gde biram
U ime Hrista i pisma, sve u krstu sve u plusu
Ovo žele poput Krima, to je pravi kriminal
Znaš da mogu, možda možeš i ti
Srećno, gde god završim “Bonjour Madame merci”
Nisam učen za ljubav, zima je ko na Aljasci
Sve što pipnem je zlato, ti dobićeš čim završim
Si služio civilno ili u kasarni
Za kolko para su nas slagali
Za kolko su glasali, znam šta spremaju u najavi
Srećno, srećno gde god završim

REF.
I opet zovu me, ja nemam ništa sa njima
I opet zovu me, vidim broj im se skriva
I opet zovu me, plave koverte
Problem se samo gomila, zovu me ko Pritšina