Gledam Banat, Srem i Bačku s’ Fruške Gore
Gledam tako a u duši lom
Tu je nekad, kažu knjige – bilo more
Čekalo me pa presušilo

Rođeni sam moreplovac ko Magelan
Il još bolje k’o admiral Kuk
U ravnici usred njiva gubim elan
Nasukan u žitu morski vuk

Mog mora nema i ne znam šta da radim
Moj stari kaže da ni Dunav nije loš
Mog mora nema, al’ ja živim u nadi
Da možda, ipak, negde srešćemo se još

Život mi je zato gorak kao tonik
Tuga moja bez kraja i dna
Al’ na sreću tu je Mesec svetionik
Vodi me kroz plave vode sna

O, gde baš mene, da tako nešto snađe
Ovo je priča i za suze i za smeh
Poneki mornar možda ostane bez lađe
Ali bez mora, to je izuzetan peh