Ej, yo, Struka, slušaj me sine, ne mogu više
Aj zajebi ovo sranje, došli smo do kraja priče
Daj o čemu ti to pričaš, brate, poč’o si da buncaš
Daj iskuliraj se vidiš da si počeo da pucaš
Svega mi je preko kurca i repera i medija
Tih izdavača, sponzora sve je to k’o španska serija
Razumem, al’ dal je to razlog da sad posustaneš
I posle tolko godina zar sada da odustaneš
Al’ video sam sve i rek’o sam šta imam
Došao do vrha k’o kapiten pobedničkog tima
Brate, nastavi da snimaš, to ne dolazi u obzir
Ne mogu da te ubijem dok ležiš tu u komi
Al’ mogu da te probudim ako dođe taj dan
Kada će imati smisla da se vratiš u svoj hram
Žao mi je, volim te, ne otežavaj, molim te
Moram to da uradim, al’ znaj da strašno boli me

REF.
Jer smrt je samo tren kada umiranje prestane
I svi smo rođeni mrtvi
I pitanje je momenta kada će sve da nestane
Pa uvek setim se smrti

Jer smrt je samo tren kada umiranje prestane
I svi smo rođeni mrtvi
I sve je samo deo jedne sumanute predstave
Gde svako ulogu glumi

Ne znam da li me čuješ, ali svejedno, pričam s tobom
Ponekad mi se čini k’o da pričam sam sa sobom
Ljudi i dalje vide Struku, a ne Ognjena
Izgleda da vole te više nego što vole ga
Još uvek ne znam gde si, dal si ovde ili tamo
Ili negde među dva sveta obavijen tamom
Samo da znaš da ovde živećeš zauvek
Da si dotako besmrtnost iako trupla trule
Seti se nazad, to davno, počeo si od nule
Al’ par godina nakon gradio gradove i kule
Sad gledam ove fotke dok mi emocije naviru
Vraćaju me nazad u dubinu duše zadiru
Ova bolnička soba, ovo sumorno popodne
Govorim sebi da ne bi trebalo da budem ovde
Ipak doš’o sam iako mnogi hoće da te vrate
Da ti kažem zbogom i da ugasim aparate

REF.
Jer smrt je samo tren kada umiranje prestane
I svi smo rođeni mrtvi
I pitanje je momenta kada će sve da nestane
Pa uvek setim se smrti

Jer smrt je samo tren kada umiranje prestane
I svi smo rođeni mrtvi
I sve je samo deo jedne sumanute predstave
Gde svako ulogu glumi

Sedim u sobi sa tvojom krvlju na rukama
Trudim se da ne čujem ta sablasna šaputanja
Sedim u senci, a dim klizi mi iz usana
Đavo me vuče za rukav do ivice ludila
Čujem da si viđen usidren u svetom pristaništu
Kren’o si ka raju al’ završio u čistilištu
Kažu da nisi dovoljno dobar za carstvo nebesko
Da tamo nema mesta, da bi s tobom bilo pretesno
S druge strane kažu da ne pripadaš ni hadu
Kao nisi tolko grešio, da ne pripadaš tom stadu
A tamo ti je mesto jer si slao loše poruke
Iz kojih klinci nisu mogli da izvuku pouke
Prič’o si o parama, o kurvama, o platini
Da ne dužim, navodno si pričao o Satani
Ne mogu da verujem da došao je kraj
A bilo kako bilo, svi psi idu u raj

REF.
Jer smrt je samo tren kada umiranje prestane
I svi smo rođeni mrtvi
I pitanje je momenta kada će sve da nestane
Pa uvek setim se smrti

Jer smrt je samo tren kada umiranje prestane
I svi smo rođeni mrtvi
I sve je samo deo jedne sumanute predstave
Gde svako ulogu glumi (x3)

Jer smrt je samo tren kada umiranje prestane