I danas je opet nedelja, s tornja zvone zvona crkvena
A u meni sve je pusto i kako ne treba
Danas nije moja nedelja

Šta će meni zvona crkvena, kada tebe više nemam ja
Zalud gledam u daljinu i raspremam
Mesečinu po belini tvoga jastuka

Dan danujem, noć noćujem i uz pesmu samujem
A ti me više ne čuješ
Dan čamujem, noć bolujem i sve više život psujem
I polako s čašom drugujem

Ponekad se nebom poigram, okom plavi oblak zaparam
A iz njega anđeli na zemlju padaju
Ja ih pitam da l’te poznaju
A iz njega anđeli na zemlju padaju
Ja ih molim da te čuvaju

Kada besne zimske mećave, divlji potok u led pretvore
Kud sudbina upre prstom, poći ću za svojim krstom
Da pronađem oči neverne

Dan danujem, noć noćujem i uz pesmu samujem, a ti me više ne čuješ
Dan čamujem, noć bolujem i sve više život psujem
I polako s čašom drugujem
Danas nije moja nedelja