Trava više ne miriše
U dvorištu male kuće
Sve zaplakaće

Kad iscuri jesen
Iz poslednjeg lista bagrema
Kane na dlan
Tužna kao suza u očima

I zašto uvek baš tad
Dok iz hladnog neba
Pritiska mrak
I zasvetli magla
Iznad usnulog grada

Njene slike kroz zvuke krenu
Kad zasviram
U snu onu njenu
Uspavanku
I ako nije tu