Nekada je bilo ljudi
Oko mene, noć i dan
Nisam hteo vreme da
Provodim sam

Imao sam puno snova
A tako malo vremena
Nisam znao da je
Život promena

Zvale su me obale daleke
Tuđe usne ljubile
Nisu uspele da speru
S mene tvoje tragove

Godine su donele sa znanja
Lutanja i mrakove
Al’ na putu tvoje svetlo
Nisu uspele da ugase

Ovo ludo srce moje bogovima prkosi
Već će sutra tiho da oprosti
Vetar što u leđa duva snagu će izgubiti
Naše snove, ko zna kud, odneti

REF.
Ima samo jedna stvar
Koja se ne menja, ne menja
Svih ovih godina, svih ovih godina
A to je želja oblaka nebo da pomera, pomera
Nad našim glavama, nad našim glavama