Zorana Pavić & Dragan Bjelogrlić - Dok dobuje kiša

Išao sam te večeri Ulicom srpskih vladara Neka kiša je padala, baš hladna A ja sam bio malo lakše obućen Imao sam jedan svoj mantil Koji je inaće jako dobar Ali nije za tako vreme Idem tako, nešto razmišljam Kad odjednom, iza prozora, treći sprat Ćujem pesmu Koju inaće jako dobro znam Ali u tom trenutku Ne mogu da se setim odakle I šta je najgore, prepoznajem njen glas Setim se svega

REF. Dok dobuje kiša, u ritmu tam-tama, kroz noć Jer ljubavi našoj, ne vidim kraj, da ce doć Dok naše se senke, spajaju tu, iznad tla Kao na svetu, da sami smo, ti i ja

Uuu, samo tebe znam Dok dobuje kiša Uuu, samo tebe znam U ritmu tam-tama Uuu, nestaje nam sna U igranju senki Uuu

REF. Dok dobuje kiša, u ritmu tam-tama, kroz noć Jer ljubavi našoj, ne vidim kraj, da ce doć Dok naše se senke, spajaju tu, iznad tla Kao na svetu, da sami smo, ti i ja

Uuu, samo tebe znam Dok dobuje kiša Uuu, samo tebe znam U ritmu tam-tama Uuu, nestaje nam sna U igranju senki Uuu

REF. Dok dobuje kiša, u ritmu tam-tama, kroz noć Jer ljubavi našoj, ne vidim kraj, da ce doć Dok naše se senke, spajaju tu, iznad tla Kao na svetu, da sami smo, ti i ja (x2)

Da, znao sam da će mi to jednog dana desiti Nemam šta da izgubim A mnogo malo da dobijem To je bio moj motiv Sad, sad sam sve izgubio Skrenuo sam desno na slaviju Zaustavim taxi, ta se ukoćio Stao u baru, isprskao moj mantil Uđem, ćutim, on pita "Izvinite gde da vozim" Vozi gde god hoćeš, i nemoj da se izvinjavaš