Priča počinje na stepeništu moje zgrade
Moj pogled je ka nebu, sećam se male Sare
Danas bi imala isto godina baš kao i ja
Ovako sedim sam, ulaz 19A
Unazad vreme vratim, njena slika se stvori
Igrala je lastiš na fizičkom u školi
Prvi školski dani, prve školske brige
Bili smo mališani kad nosio sam joj knjige
A gde je sada mala Sara? Bože, nema je nigde
Gde je sada ona mala kosa pletena u kike?
Uvek nasmejana, okretna poput čigre
Zajedno smo rasli, igrali razne igre
I sve bih dao sada da se sretnem sa njom
Otišla tako mlada, pronašla drugi dom
I sad se sećam dana kad smo imali devet
Budi me za školu, a ja prikovan za krevet
“Kasnimo, budalo”, bila je tačna mala Sara
Meni do nje stalo, dobro se sećam svih tih dana
Devojčica i dečak na putu do škole
Male Sare više nema, s anđelima je gore
Stepenište, sedim sam, nekad bili smo mi
Danas joj je rođendan, imala bi banke tri
Moj pogled je ka nebu tamo gde si ti
Moj pogled je ka tebi jer nedostaješ mi

REF.
Tamne noći opasna su zamka
Neki crni mrak
Iza ugla vrebaju te oni
Ljudi tako zli
Tamne noći opasna su zamka
Neki crni mrak
Iza ugla vrebaju te oni
Ljudi tako zli

Priču nastavljam u parku tu na našoj klupi
Sedim sam u mraku, sa njenom slikom u ruci
Sećanje me vrati u godina jedan’est
Njena prva mučnina, prvo nesvesno stanje
Pokušala da se digne, načinila korak
“Pusti me, nije mi ništa, pokvarila sam stomak”
Nisam joj verov’o tada, a sada imam zato pravo
Otišla tako mlada, a nije rekla ni zdravo
Male Sare više nema, ostala je ova klupa
Na njoj brdo uspomena i jedna suza što luta
Ispisana imena na staroj česmi preko puta
Njen prvi spomenar, prva slomljena lutka
Još uvek se sećam i pamtim trenutak
Na usta išla je pena, ja nisam znao tad kuda
I često postavim pitanje Bogu:
“Kako sam mog’o da ne vidim da konzumira drogu?”
Bežala je od mene, tada nisam znao zašto
Imala je petn’est, a već zagrizla sa praškom
Dileri iz kraja su je uzeli pod svoje
Oči pune sjaja ostale su bez boje
A gde je sada mala Sara? Često je čekam pred zgradom
I mislim da li će doći, još uvek živim sa nadom
Pogledam ka nebu, da li si našla sad spas?
Nedostaješ mi puno, stalno mislim na nas

REF.
Tamne noći opasna su zamka
Neki crni mrak
Iza ugla vrebaju te oni
Ljudi tako zli
Tamne noći opasna su zamka
Neki crni mrak
Iza ugla vrebaju te oni
Ljudi tako zli

Priču završavam na grobu sa cvećem u ruci
Ni devojčica, ni dečak više ne idu kući
Prošlo je mnogo godina otkad male Sare nema
Ostalo je sećanje na neka davna vremena
Imala je šesn’est, navučena do koske
Tihi jecaji i bol zamenili su osmeh
Davala svoje telo u potrazi za novcem
Radila žuto i belo, uzimala je koktel
Gde je sada mala Sara, hoće li ikada doći?
Ostala je samo slika i njene zelene oči
Milion puta se pitam hoće li ova bol proći?
Dok našom ulicom skitam mrtav-pijan u noći
Često pogledam u nebo, pitam se kako je gore?
Da li si našla svoj mir, da li ti je sad bolje?
Voleo sam je mnogo, bila mi je kao sestra
Umrla je na dan svoga punoletstva

REF.
Tamne noći opasna su zamka
Neki crni mrak
Iza ugla vrebaju te oni
Ljudi tako zli
Tamne noći opasna su zamka
Neki crni mrak
Iza ugla vrebaju te oni
Ljudi tako zli