rJa sam Cajka iz Novoga Sada, aman
Na salašu vodam Lale
Ne dam da se mnogo hvale
Kad okuse k’o je Cajka
Rođena ih kune majka, aman

Ja sam Gara iz Novog Pazara, aman
Obučena u farmerke
U anđele spadam retke
Ne vredi im brdo para
Neće pare da rašara, aman

Ja sam Vela iz Novoga Sela, aman
Vežem snoplje, berem šljivu
Ali ne dam svoju njivu
Ima Vela želju jaku
Rođena je za seljanku, aman

Ja sam Nada iz Užica grada, aman
Volim Ere i ne brinem
Kad šajkaču njima skinem
Pa me kunu Zlatiborom
Što ne zovu Nadu svojom, aman

Ja sam Rada, Požarevca nada, aman
Braničevski muški deo
Noćima je mene kleo
Ja im, rode, nisam kriva
Što sam svima želja bila, aman

Ja sam Stana, beogradska dama, aman
Beogradski momci hoće
Zabranjeno brati voće
Do ljubavi Stani nije
Džaba njima Terazije, aman

Ja sam Zorka koja ima momka, aman
Nema zlata ali vredi
I ne može da izbledi
Nema blaga ali ima
Čisto srce u grudima, aman