Darko ima deset godina i nema užinu za vreme odmora
Njegovi nemaju posla, on ima 30 kila s knjigama
Knjige su sad van ranca, prljave u blatu i barama
Jer, pošto nema džeparca, Darka tuku dečaci s kajlama
Bezdušni grohot dok vazdušnim đonom obojica gaze ga
Neke cure dobacuju kikot, on se tiho grči izranjavan
Žali što nije k’o ćale, što prebija svakoga po kafanama
Što je slab i mora da ćuti, jer muško ne sme da bude njanjavac
Tog dana ga je spasao jedan debeli pegavi klinja
Malo stariji, verovatno iz srednje što je tu pored bila
Razjurio ona dva klinca, stao na njegovu stranu
I to je jedini put kad je neko bio dobar prema Darku

Darko ima sedamnaest, napucan je i svi sad zovu ga Pegla
Ima treš-trešu, ima naj-najke i ramena široka k’o regal
Ima bes besvesti, oči očinske, jed jednak k’o nekad
I zna da bije za ćirilicu, ali piše spojeno neznam
On mrzi Hrvate, čuo da treba – u pesmi omiljenog benda
On mrzi pedere – rekla mu crkva i dobri pastir Kačavenda
On voli svoj narod, voli Kosovo i život bi dao za njega
Ali zove prljavom seljačinom svakoga ko nije iz BG-a
(Pegla) Pegla je spreman na sve da uđe u tim
Da ga shvate ozbiljno baš svi, da i on bude jedan od njih, jer
(Pegla) Ne želi da gleda kako tone mu zemlja i da na to bude jebeno tih
Iskriviće od batina svakog ko je kriv
Ali – moraće da dokaže koliko je odan
U rancu ima baklju, zastavu, dva noža
U parku je noć, u noći je parka
U parki je tip, liči na pederaša
Ako ga olomi, biće kulijana
Primiće ga u ekipu huligana
Vidi na šta liči, sigurno je feget
Ma jeb’o tuču, bolje nož u bubreg
Ajmo, Pegla, to, ubodi ga
Evo, pada, sad, zaskoči ga
Ubodi opet, ubodi pedera
Za crkvu, za Boga, živela Srbija
Vidi kako plače, bre, pička pegava

Ček, stani, pa to je on, onaj iz školskoga

Pegli drhti usna, drhti ruka, dok momak krklja
Te oči, sva ta pitanja u njima, taj užas
Pegla ne može da gleda, Pegla muči se da diše
Pegla napipava rukom kamen i smrska mu lice

Gde je sad Bog, Pegla, kada vidiš oko što curi
Kada vidiš svu krv što šiklja, kada nema mase da divlja
Ko je tvoj bog, Pegla, za koga radiš to sve
Jel’ sad bolje tvojoj zemlji, kako to da si sam i nem
Kako sada nikog nema, samo ti i komadići mesa
Na dlanu, obrazu, čelu, na duši, koju više nemaš
Gledaj ga, gledaj, Pegla, znaj, i on tebe gleda
Mrtvim okom s druge strane, da znaš, da pamtiš
Šta god misliš sad da si – to oko, taj vir
To si ti